ChatGPT покушава да разуме пацијента. Шта заиста може - а шта не може - у CBT концептуализацији случаја
Концептуализација случаја је срце рада CBT терапеута. То је тренутак када терапеут престаје да прикупља чињенице и почиње да разуме - зашто овај пацијент, у овој ситуацији, реагује баш овако. То је процес који захтева и теоријско знање и клиничку интуицију изграђену годинама.
Може ли AI помоћи у овоме?
Истраживачи са Универзитета Sigmund Freud у Милану одлучили су да то провере. Њихов рад, објављен 2026. године у часопису Cyberpsychology: Journal of Psychosocial Research on Cyberspace, једна је од првих студија које анализирају способности ChatGPT-4 директно у контексту концептуализације случаја - не у психотерапији уопште, већ у овом најзахтевнијем, најклиничкијем аспекту терапијског рада.
Шта и како је истражено
Аутори (Buattini, Barjami, Paponetti и сарадници) применили су LIBET модел концептуализације - алат когнитивне терапије који структурира разумевање пацијента кроз два кључна конструкта: животне теме (дубока уверења и емоционални обрасци) и полу-адаптивне планове (стратегије које је пацијент развио да би се изборио са тешкоћама - не нужно ефикасне, али наизглед логичне).
Десет учесника прошло је кроз полуструктуриране интервјуе. Транскрипти су анонимизовани и достављени ChatGPT-4 са детаљним упутствима о LIBET моделу. Резултати су подвргнути рефлексивној тематској анализи - квалитативној методи која хвата и снаге система и рекурентне грешке.
Шта је AI урадила добро
Резултати нису једнозначни - и управо то их чини вредним. ChatGPT-4 је показао неколико стварних снага.
Доследна структура и организација материјала. Систем је доследно организовао информације из интервјуа, примењивао одговарајућу LIBET терминологију и генерисао одговоре у јасном, логичном распореду. За терапеута који седа да пише белешке после дугог дана сеанси, оваква структурна помоћ има стварну вредност.
Резоновање засновано на хипотезама са опрезниим језиком. ChatGPT није изјављивао - предлагао је. Формулисао је хипотезе, користио условни језик и сигнализирао неизвесност. Ово је битно: систем се понашао у складу са оним како би требало да изгледа добра CBT концептуализација - као предлог за проверу, а не као дијагноза.
Делимична репродукција LIBET логике. Модел је препознао и применио теоријске конструкте, што сугерише да AI, уз правилно обликована упутства, може функционисати унутар одређеног терапијског приступа - а не само као генерички генератор текста.
Где је AI посрнула
Студија је искрена у описивању ограничења - и то је њена највећа вредност за CBT практичаре.
Мешање стратегија са рањивостима. Најчешћа грешка била је то што је систем мешао полу-адаптивне планове (стратегије суочавања) са животним темама (дубљим емоционалним обрасцима). Ово је тачно врста грешке која у правој терапији може довести до рада на превише површном нивоу - онога које искусан терапеут интуитивно уочава, али AI - још не.
Потешкоће са релационом апстракцијом. Животне теме су конструкти који захтевају разумевање контекста, историје и двосмислености. ChatGPT је знатно боље функционисао са оним што је конкретно и структурирано него са оним што је дубље и релационо.
Интерпретација без провере. Систем је понекад генерисао интерпретације које су звучале убедљиво, али нису биле утемељене у садржају интервјуа. Овај феномен, познат као халуцинација, добија посебну тежину у клиничком контексту.
Шта ово значи за терапијску праксу
Аутори формулишу опрезан, али конкретан закључак: ChatGPT може бити користан алат за рефлексију - нарочито у супервизији и обуци - али није спреман за самосталну употребу у клиничком резоновању и доношењу одлука.
Ово је важна разлика. Није да AI није подесна за CBT. Али AI може помоћи у организовању материјала, генерисању хипотеза за проверу и структурирању бележака - под условом да терапеут проверава сваки корак.
За CBT терапеуте који раде са концептуализацијом, ово је практично питање: колико времена вам треба само да структурирате материјал прикупљен из интервјуа и наредних сеанси? Колико од тога је механички рад - организовање, именовање, уклапање у оквир - а колико је стварно клиничко резоновање?
Перспектива Therapy Support
У Therapy Support градимо алат који се бави тачно овим питањем. Не замењујемо клиничко резоновање терапеута. Подржавамо део посла који је механички, али суштински: извлачење информација из транскрипта, структурирање бележака, организовање материјала према CBT логици - као предлоге за проверу терапеута.
Студија Buattini и сарадника потврђује да је ова граница - између организовања материјала и клиничке интерпретације - стварна и смислена. AI систем може вредно функционисати на првој страни. Клиничка одлука увек припада терапеуту.
Резиме
Ово је прва студија ове врсте која поставља овако конкретно питање: може ли AI да се носи са концептуализацијом случаја у CBT? Одговор је: делимично да, али уз значајне резерве. Снаге - структура, језик хипотеза, терминологија - су обећавајуће. Слабости - потешкоће са апстракцијом и ризик погрешне интерпретације - подсећају да надзор терапеута остаје неопходан.
За CBT практичаре вреди пратити овај правац истраживања. Не да би се концептуализација поверила машини - већ да би се знало где AI заиста може да олакша терет, а где јој се не сме веровати без провере.
Извор: Buattini М., Barjami Д., Paponetti Л., Torres Д., Borlimi Р., Caselli Г. Evaluating strengths, limitations, and future directions of ChatGPT in psychological analysis within case conceptualization: A qualitative analysis. Cyberpsychology: Journal of Psychosocial Research on Cyberspace, Vol. 20, No. 1, 2026. DOI: 10.5817/CP2026-1-4
Therapy Support је алат који подржава документацију и организацију рада за CBT психотерапеуте. Сви предлози које генерише систем представљају полазни материјал за проверу и одлуку терапеута.